Hamilton kritikovao pravilo F1: Zašto dugi pravac u Meksiku nije doneo preticanja

Dodatna električna energija i zavetrina nisu bili dovoljni za odlučujući napad na dugom startno-ciljnom pravcu u Meksiku. Luis Hamilton ostajao je iza Maksa Verstapena, a Lando Noris imao je isti problem u pokušajima da prođe Šarla Leklera. Hamilton je dejstvo pravila koje je sputavalo preticanja ocenio kao „glupo“.

U središtu problema nalazi se način na koji tehnički pravilnik za 2026. godinu ograničava električnu snagu pri velikim brzinama. Nije reč o zabrani da bolid pređe određenu brzinu, već o postepenom smanjivanju pomoći električnog pogona. Član C5.2.8 propisuje različite pragove u zavisnosti od toga da li vozač koristi režim za preticanje.

Bez tog režima, raspoloživih 350 kilovata počinje da se smanjuje iznad 290 km/h, a električni doprinos potpuno nestaje na 345 km/h. Kada je režim za preticanje uključen, puna snaga ostaje dostupna do 337,5 km/h, ali zatim opada do nule na 355 km/h. Namera je da vozač koji napada duže zadrži veću snagu i tako dobije priliku da prođe rivala.

Hamilton i Noris imali su na raspolaganju dodatnih 0,5 megadžula energije, ali karakteristike staze nisu im išle naruku. Stadionski deo pred kraj kruga omogućavao je bolidima da na glavni pravac izađu sa dosta sačuvane energije. Zbog toga su do brzina pri kojima se aktivira ograničenje stizali znatno pre kočenja za prvu krivinu, umesto tek na kraju pravca.

Upravo tada nestajala je očekivana prednost napadača. U rasponu u kojem snaga opada uz aktivan režim za preticanje, svaki dodatni kilometar na čas znači 20 kilovata manje dozvoljene električne snage. Što je bolid više ubrzavao, ostajalo mu je manje pomoći potrebne da dovrši približavanje.

Telemetrija iz pretposlednjeg kruga pokazala je da se od približno polovine pravca razlika u brzini između Hamiltona i Verstapena gotovo nije menjala. Meksiko i inače otežava preticanja zbog razređenog vazduha na velikoj nadmorskoj visini, koji zahteva kompromise u aerodinamici i hlađenju. Ovog puta, međutim, uz slabiji efekat zavetrine i izostanak nekadašnje prednosti DRS-a, važnu prepreku predstavljalo je upravo ograničenje električne snage.