Željko Matuš, jedan od najznačajnijih fudbalera u istoriji zagrebačkog Dinama i nekadašnji reprezentativac Jugoslavije, preminuo je u Švajcarskoj, gde je živeo decenijama. Zagrebački klub oprostio se od svog nekadašnjeg kapitena i uputio saučešće njegovoj porodici i prijateljima.
U dresu Jugoslavije Matuš je odigrao 13 utakmica i postigao pet golova, a posebno mesto u njegovoj karijeri zauzima 1960. godina. Tada je osvojio srebro na Evropskom prvenstvu u Parizu i zlato na Olimpijskim igrama u Rimu. U olimpijskom finalu protiv Danske bio je strelac za vođstvo od 2:0, na putu do pobede od 3:1. Dve godine kasnije bio je član reprezentacije koja je na Svetskom prvenstvu u Čileu zauzela četvrto mesto.
Za Dinamo je igrao od 1954. do 1965. godine i zabeležio ukupno 428 nastupa. Kao dugogodišnji kapiten i svestran vezni fudbaler, obavljao je i organizatorske i defanzivne zadatke. Sa Zagrepčanima je osvojio prvenstvo Jugoslavije 1958, kao i tri nacionalna kupa, 1960, 1963. i 1965. godine.
Sa kapitenskom trakom predvodio je Dinamo i do finala Kupa sajamskih gradova 1963. godine. Na tom putu zagrebački tim je pobedio Porto u gostima, eliminisao Bajern uz trijumf od 4:1 u Minhenu, a zatim u polufinalu dva puta savladao Ferencvaroš. Do evropskog trofeja ipak nije stigao, pošto je u finalu uspešnija bila Valensija.
Matuš je bio i poslednji živi učesnik utakmice Hrvatske i Indonezije, odigrane u Zagrebu 12. septembra 1956. godine. Postigao je prvi pogodak u pobedi od 5:2, u jedinom meču hrvatske reprezentacije u periodu od 1945. do 1990. godine.
Rođen je 9. avgusta 1935. u Donjoj Stubici, gde je napravio prve fudbalske korake. Pre dolaska u Dinamo nastupao je za Zagorec iz Krapine i Tekstilac iz Oroslavja, dok je po odlasku iz Zagreba karijeru nastavio u švajcarskim klubovima Jang Felous i Cirih.
Švajcarska je ostala njegov dom i kada je završio igračku karijeru. Radio je kao stomatolog, a penzionerske dane provodio je uz Ciriško jezero.
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno!