Za Natali Bjorn ulazak u 87. minutu septembarskog duela sa Birmingemom nije bio samo povratak u sastav Čelsija. Bio je to kraj višemesečne neizvesnosti, tokom koje se pitala hoće li ponovo moći da igra na nekadašnjem nivou. Aplauz sa tribina najpre ju je zbunio, a tek po osmesima saigračica shvatila je da je upućen njoj. Među onima koji su je pozdravili bile su i njena majka i sestra.
„Pomislila sam: uspela sam, konačno sam se vratila. Posle svega kroz šta sam prošla, ponovo sam ovde. Tada sam osetila da je svaki težak dan rehabilitacije vredeo“, ispričala je švedska reprezentativka. Iza tog trenutka stajala su dva odvojena oporavka i povratak koji je, prvi put, trajao svega dva minuta.
Problemi su počeli povredom zadnje lože u decembru 2025. godine. Posle tri meseca pauze Bjorn je zaigrala u martovskom finalu Liga kupa protiv Mančester junajteda, ali je već nakon 120 sekundi morala van terena zbog povrede lista. Usledilo je još šest meseci odsustva. Čelsi je tog dana osvojio trofej, dok je ona slavlje dočekala sa pomešanim osećanjima: „Vratiš se, izađeš posle dva minuta, osvojiš pehar, a istovremeno plačeš.“
Druga rehabilitacija bila joj je znatno teža od prve. Bilo je dana kada nije želela ni da uđe u teretanu, a ponovno savladavanje osnovnih pokreta poljuljalo joj je veru u povratak. Posebno ju je bolelo to što je, prema sopstvenoj proceni, neposredno pre povreda igrala najbolju sezonu u karijeri. Važnu podršku pružili su joj fizioterapeut Endi Voling, koji joj je ostavljao prostor da pokaže i teške emocije, i saigračice koje su je redovno posećivale tokom oporavka.
Danas ponovo oseća snagu i sigurnost, ali najveću promenu primećuje u odnosu prema svakodnevnom radu. „Posle toliko dugog odsustva naučila sam više da cenim svoje telo. Najvažnija lekcija je da uživam u svakom danu“, poručila je Bjorn, kojoj sada i običan trening znači mnogo više nego ranije.
Uz povratak na teren stigla je i dodatna odgovornost: tokom leta izabrana je za jednu od zamenica kapitena Erin Katbert, zajedno sa Lusi Bronz. Defanzivka od 29 godina svoju lidersku ulogu vidi pre svega kroz pouzdanost i posvećenost ekipi. „Želim da tim zna da može da se osloni na mene. Ekipa mi je uvek ispred sopstvenog interesa“, naglasila je.
Njen povratak poklopio se sa dobrim rezultatima Čelsija, koji je bez poraza u svim takmičenjima ove sezone i ima samo tri primljena gola. Bjorn zasluge pripisuje intenzivnim treninzima i boljem razumevanju u ekipi Sonje Bompastor. Sledeći rival je Kristal Palas, koji je u septembru odigrao 0:0 sa Arsenalom na Emiratima, pa Šveđanka upozorava da opuštanja ne sme da bude: „U fudbalu je sve moguće. Moramo od početka da pritisnemo i igramo svoju igru.“
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno!