Ražnatović veruje u Jokićev rekord, ali sumnja u Denver: I prva runda je pod znakom pitanja

Nikola Jokić mogao bi da preuzme vrh večne NBA liste po broju tripl-dablova, ali Denver ne deluje kao jedan od glavnih kandidata za titulu. Tako Miško Ražnatović vidi novu sezonu, praveći jasnu razliku između očekivanja od srpskog centra i mogućnosti njegovog tima.

Košarkaški menadžer smatra da bi Jokić, pod uslovom da bude zdrav i da sezona protekne u uobičajenom ritmu, trebalo da prestigne Rasela Vestbruka. Veruje i da bi srpski as, kada jednom izbije na prvo mesto, mogao dugo da ostane nedostižan na toj listi.

Za Nagetse, međutim, nema podjednako optimističnu prognozu. Očekuje plasman u plej-of, ali smatra da je već prolazak prve runde neizvestan. Kao razloge navodi izuzetno jaku konkurenciju na Zapadu, kao i poteze i okolnosti koji su obeležili period posle osvajanja titule. Prema njegovoj oceni, igra Denvera toliko zavisi od Jokića da bi bez njega ekipa bila među slabijima u ligi.

Govoreći o onome što Jokića izdvaja, Ražnatović je posebno istakao njegova dodavanja. Smatra da je reč o gotovo jedinstvenom, urođenom daru koji ne može da se nauči. Iako je publika već navikla na nesvakidašnja rešenja centra Denvera, on, prema mišljenju svog menadžera, i dalje uspeva da iznenadi.

Iza takve igre, naglasio je Ražnatović, ne stoji samo talenat. Jokićev miran nastup van terena ne otkriva koliko je posvećen radu, naročito tokom leta. Upravo spoj prirodnih sposobnosti i velikog truda doveo ga je do nivoa na kojem ga mnogi smatraju možda i najboljim evropskim košarkašem koji je igrao u NBA.

Ražnatović se prisetio i da razmere Jokićevog potencijala nisu odmah bile prepoznate. U Megu je stigao na osnovu statističkih pokazatelja, dok je Dejan Milojević odmah uočio da klub ima posebnog igrača.

Osvrnuo se i na ostale srpske predstavnike, uz napomenu da će Srbija ove sezone imati šest košarkaša u NBA, kao i trenera Darka Rajakovića. Za mlade igrače koji se bore za minutažu istakao je nepredvidivost te lige, dok odlazak na američke koledže vidi kao priliku za fizički napredak i više igre. Smatra da bi mnogi od njih, posle prilagođavanja, mogli da se vrate bolji i postanu važni za srpsku košarku.