Znamo da je Zlatan Ibrahimović svoju karijeru i imidž sagradio oko nezadrživosti, arogancije i neupitnog samopouzdanja. Međutim, u autobiografiji „Ja sam Zlatan“, švedska fudbalska legenda podelila je trenutak potpune slabosti koji ga je duboko pogodio i naterao na potez koji sebi nije lako oprostio.
Dok je njegov novorođeni sin Maksimilijan bio u najtežoj životnoj borbi, Zlatan je, umesto da ostane uz svoju porodicu kao podrška, napustio bolnicu.
Ubrzo posle rođenja sina Maksimilijana 2006. godine, Zlatan i njegova partnerka Helena Seger primetili su da nešto nije u redu. Mališan nije dobijao na težini, naprotiv, gubio ju je i često povraćao.
Ibrahimović se prisetio razmišljanja: „Nismo znali zašto, je li to normalno? Povraćao je stvarno neprestano. Razgovarao sam sa porodicom i prijateljima i svi su me tešili da to nije strašno, pokušavao sam i sam sebe tada da utešim.“ Kada su ga konačno odveli lekaru, došlo je do šokantnog otkrića. Dečak je hitno primljen u bolnicu.
„Celo telo mi je bilo u grču. Nikad se nisam tako osećao, ni blizu. Dok nisam dobio dete, bio sam gospodin Nedodirljivi. Mogao sam da budem i besan i lud, da pokažem sve moguće emocije. I sve se moglo rešiti ako si čvrst i uporan, ali ovo nije bilo ništa od toga. Bio sam nemoćan“, napisao je. Stanje malog Maksimilijana se ubrzano pogoršavalo. „Izgledao je kao da ga život napušta“, opisao je Zlatan ovog teškog perioda.
Doktori su zaključili da beba hitno mora na operaciju želuca. Ova vest je bila preteška za Zlatana, koji je tada bio zvezda Intera. Nesposobnost da pomogne svom sinu ga je potpuno obuzela.
„Ne sećam se puta do bolnice. Sećam se samo bolničkih hodnika i mirisa. Trčao sam i pitao samo gde mi je sin, na kraju su me odveli do velike sale gde je Maksimilijan ležao u inkubatoru. Bio je manji nego ikada… Imao je cevčice kroz telo i nos. Tad kao da mi je srce iščupano iz grudi“, stoji u potresnom priznanju iz autobiografije.
U tom trenutku potpunog straha, Zlatan je proživljavao unutrašnju krizu. Osjećao se nesposobnim da ostane uz sina i suprugu. “‘Volim vas oboje. Sve ste mi. Ali ne mogu ovo da podnesem. Nazovi me za najmanju sitnicu koja se dogodi’, rekao sam Heleni i pobegao iz bolnice.“
Srećom, operacija je bila uspešna i Maksimilijan se potpuno oporavio. Danas je zdrav mladić koji, zajedno s mlađim bratom Vinsentom, sledi očeve stope u fudbalskoj školi Milana.
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno!