Uzmite im medalje i trofeje, kažu neki. Kriva je i ekipa, ali igrači nisu, oni su samo obavljali svoj zadatak. Ovo su samo neka razmišljanja bivših igrača nakon što je otkriveno da je Mančester siti proglašen krivim za 114 prekršaja pravila Premijer lige.
Džejmi Karager iznosi drugačiji ugao gledanja. Njega ne zanima medalja kao predmet, već ono što simbolizuje – uspomene i osećaj koji igrači i navijači nose zauvek sa sobom.
„Imao sam sreću osvajati medalje, ali ni posle mnogo godina ne gledam ih kao medalje. Moje misli se vraćaju na te trenutke, a osećanja ponovo ožive. Sećam se zvuka zvižduka sudije na kraju važnih utakmica, setim se Jiržija Dudeka kako brani penal i osećaja koji sam tada imao“, kazao je Karager za Skaj sport.
„Neki igrači nikada neće iskusiti taj osećaj, jer im ga je uzeo Mančester siti. To je ono što nisu dobili. Ne verujem da će mari za medalju koju bi odneli kući da stoji sa trofejima i nikada je više ne bi ni pogledali. To im nije najvažnije, već ostaju uskraćeni za taj osećaj, za te uspomene“, rekao je Karager.
„Zato ne mislim da je presudno ako sada neki igrači dobiju medalje; izgubili su trenutak. Kada fudbaler nešto osvoji, niko se ne seća medalje kao takve. Bitno je kako si se osećao, gde si bio, šta si radio i koga si sreo nakon toga.
Kao što sam već rekao – poslednji sudijski zvižduk, gol koji oduševljava. To su neobjašnjivi osećaji, ono posebno kada si fudbaler.
Priče o vraćanju medalja nemaju značaj jer su ljudi izgubili priliku za osećaj, i navijači, ne samo igrači“, nastavio je i zaključio:
„Zato nije bitno da li su to navijači Liverpula ili Mančester Junajteda ili bilo kog drugog tima u takmičenju ili kupu. Izgubili su nezaboravne trenutke koje niko ne može da vrati, sećanja koja nose zauvek, s kim su bili, gde su bili. Važne su priče i uspomene. Ne radi se o medaljama, već o osećanjima, to je ono što nam je Mančester siti uzeo“, završava bivši igrač Liverpula.
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno!