Dan kada se svet divio Zidanovom remek-delu u finalu Lige šampiona

ZINEDINE ZIDANE kao trener odveo je Real do tri uzastopna naslova u Ligi šampiona, ali kao igrač osvojio ju je samo jednom.

Bilo je to na današnji dan 2002. godine, u finalu protiv Bayera iz Leverkusena, koje je upravo on odlučio golom za konačnih 2:1 u poslednjoj minuti prvog poluvremena. Onim golom.

Taj volej sa ivice šesnaesterca do danas je ostao jedan od najlepših, ako ne i najlepši gol u istoriji ovog takmičenja. Možda je poneki bio lepši, ali nijedan nije spojio takvu atraktivnost i važnost.

Real je na putu do finala u nokaut-fazi izbacio Bayern i Barcelonu i činilo se da je u finalu dobio neravnopravnog protivnika, ali nemački sastav igrao je svoju tada najbolju sezonu u istoriji, koju je ipak završio bez trofeja. Bio je drugi u Bundesligi te je izgubio u finalima nemačkog kupa i Lige šampiona, što se nadovezalo na druga mesta u prvenstvu 1997., 1999. i 2000., zbog čega je klub dobio podrugljiv nadimak Bayer Neverkusen.

Apotekari su se dobro držali u finalu, a na rani Raulov gol iz osme minute odgovorili su preko Lucia samo pet minuta kasnije. A onda, u samoj završnici prvog poluvremena, Roberto Carlos je projurio po levoj strani u lovu za Solarijevom loptom, ali s braničem na leđima nije je mogao ubaciti kako je želeo, već je poslao visoku sveću koja je padala na ivicu kaznenog prostora.

Međutim, ta lopta zatekla je celu Bayerovu odbranu – uključujući i hrvatskog reprezentativca Borisa Živkovića – koja se postavila očekujući ubacivanje u peterac. Samo je Zidane pratio loptu pogledom i u savršenom trenutku povukao još savršeniji volej koji je završio u gornjem uglu mreže Hans-Jörga Butta.

Bio je to trenutak čiste fudbalske poezije, umetničko delo o kojem se i danas priča. Neki bi možda i zaboravili da je mali klub iz Leverkusena te godine igrao finale Lige šampiona, ali teško će iz sećanja izbledeti da je baš on bio na pogrešnoj strani ONOG Zidanovog gola.