Kada je Hajduk 7. maja 1944. obnovljen na Visu, iza povratka splitskog kluba stajao je i jedan od njegovih nekadašnjih šampiona. Šime Poduje, tada klupski sekretar, pomogao je da se okupe fudbaleri i ponovo zaigra pod imenom koje su okupacione vlasti zabranile gotovo tri godine ranije. Njegova najvažnija pobeda tako nije bila vezana za golove i bodove, već za opstanak kluba.
Poduje je rođen 19. maja 1905. na Visu, a po zanimanju je bio pravnik. Čitavu igračku karijeru proveo je u Hajduku, za koji je od 1922. do 1931. zabeležio 226 nastupa i postigao 87 golova. Pod vođstvom Luke Kaliterne učestvovao je u osvajanju prve dve šampionske titule splitskog kluba, 1927. i 1929. godine. Tri puta je nastupio i za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije.
Rat je prekinuo sportski život Splita. Posle Rimskih ugovora Pavelića i Musolinija 1941. godine, grad je došao pod neposrednu upravu fašističke Italije. Hajduk je odbio da deluje pod kontrolom fašističke partije, kao i poziv da nastupa u Seriji A. Stari plac je preimenovan u „Kampo sportivo Bruno Musolini“, po sinu italijanskog diktatora, a italijanske vlasti osnovale su drugi klub, „Sočijeta kalčo Spalato“. Hajduk je u leto te godine rasformiran i zabranjen.
Ni kapitulacija Italije 1943. nije donela slobodu, jer su Split potom okupirale ustaško-nemačke snage. Plan za obnovu Hajduka počeo je da dobija oblik narednog proleća, na oslobođenom Visu, gde je trebalo da bude okupljen kao ekipa Narodnooslobodilačke vojske u okviru Osmog korpusa. Poziv Narodnooslobodilačkog odbora iz Splita stigao je do Podujea, koji ga je preneo trenerima i fudbalerima preostalim u gradu.
Od inicijativnog sastanka održanog 9. aprila 1944. u selu Vrdovo kod Sinja, Poduje je za samo 28 dana uspeo da okupi 14 igrača. Uz pomoć pristalica partizanskog pokreta organizovao je njihov prelazak na Vis. Klub je obnovljen na praznik Svetog Duje, a Poduje je postao počasni predsednik i član uprave. Hajduk se uključio u antifašistički pokret i počeo da igra protiv savezničkih vojnih ekipa.
Posebno mesto u toj priči zauzela je utakmica protiv reprezentacije britanske vojske, odigrana 23. septembra 1944. u Bariju. Pred 50.000 savezničkih vojnika i jugoslovenskih ranjenika razvijena je zastava nove Jugoslavije, uz zvuke pesme „Hej Sloveni“. Za Podujea je već izlazak Hajduka na teren predstavljao trijumf: „To je ono što smo želeli. Utakmica može da počne, ali mi smo već pobedili.“
Šime Poduje preminuo je 31. oktobra 1966. u Splitu. Iza njega su ostali golovi, šampionske titule i reprezentativni nastupi, ali i uloga u jednom od presudnih poglavlja Hajdukove istorije — povratku kluba posle zabrane, u vreme kada je njegovo ime nosilo značenje mnogo šire od fudbala.
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno!