Arijana Mihajlović, supruga Siniše Mihajlovića, podelila je sa javnošću uspomene na poslednje trenutke života njenog supruga, poznatog srpskog fudbalera i trenera.
Dugo je Siniša bio u borbi sa leukemijom, ali uprkos svim naporima, nije uspeo da pobedi tešku bolest. Arijana je ispričala svoju priču za Calciomercato.
„Poslednjih meseci, već smo dobili sve informacije od lekara: Siniša nema šanse da preživi. Bila sam svesna toga. Ali, nisam mogla sakupiti snagu da mu to kažem. Razgovarala sam jedino sa naše petoro dece. Nisam o tome ni sa kim drugim pričala, čak ni sa svojom majkom.
Odlučili smo zajedno da mu ne otkrivamo istinu. Želeli smo da mu ostavimo onaj mali tračak nade koji ga je držao blizu života. A on… on nikada nije ništa pitao. Nije želeo da zna, nije želeo da se preda.
Borio se istrajno do samog kraja, jer nije mogao da prihvati reč ‘kraj’. Nedelju dana pre nego što nas je napustio, rekao mi je:
‘Ja sam srećan. Imam vas. Želim da ostarim sa svojom decom… želim mnogo unuka.’
Osećala sam se kao da odlazim. Sa polomljenim osmehom mu odgovorih:
‘Pa ljubavi, već imamo jednu unuku. Zar nisi srećan?’
A on, sa onom iskrom u očima koju sam toliko puta videla:
‘Želim ih mnogo. Želim pun sto.’
To je bio san. San koji nikada neće ostvariti. To najviše boli. Na dan kada je otišao, svi smo bili uz njega.
Naša deca su bila u susednoj sobi. Bila sam sa njegovom majkom, njegovim bratom i snajom, najboljim prijateljem, i svojom majkom.
Kada sam osetila da mu dah postaje drugačiji, shvatila sam šta dolazi. Pozvala sam decu.
Okupili smo se oko njega, u tišini. Držala sam ga za ruku. Posmatrala sam ga dok se borio, sa sve težim disanjem.
Tada sam mu, sa srcem u delovima, tiho šapnula:
‘Idi ljubavi, ne brini. Ja ću brinuti o deci.’
Samo u tom trenutku je popustio. Tek tada je prestao sa borbom. Do tada, niko nije imao hrabrosti da zaplače.
Činilo se kao da su i suze bile uplašene da ga isprate.“
Фото: Принтскрин
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno!